Rss

Archives for : July2014

JEDNA JE MAJKA…

-Sunce ti poljubim,pa šta je ovo? Mala,diži de se! Šta je ovo?
-Joj bre kevo,daj pusti me bar nedeljom da odspavam,što me maltretiras?
-Diži dupe bre! Šta je ovo na podu?
-Koje?
-Ovo, ove gaće,šta je ovo?
-Budiš me da me pitaš jesu li to gaće? Pa daj bre mama,pa je li moguće da nemaš nimalo milosti? Što nisi Ljubomira probudila da ga pitaš?
-Zato što vidim da su ženske.
-Opa! Znala sam da je idiot ali da voli da nosi čipku… Ma nisu to moje gaće kevo,ja još nosim one sto si mi kupila za Božić hiljadu devetsto…
-Aman bre dete, čije su ovo gaće?
-Ne znam mama,pitaj Ljubomira.
-Ljubo! Sine! Iju! Crna Bojana, pa tamo spava neka devojka!
-Opet? Pa svaka čast batice…
-Šta opet? Kad opet? O čemu pričaš? Pa to onda znači da su ovo njene gaće?
-Ne mama,tatine su! Pa naravno da su njene. Ako nisu tvoje, a nisu ni moje, onda mogu biti ili njene ili Zorkine, a znam da baba četvrtkom ne nosi tange, dakle, njene su, mislim, od te devojke.
(Mama mušaljkom okači one gaće na Ljubomirova vrata)
-Pa dobro bokte vido, što ovde ostaviše ove gaće?
-Mama,ja sam ti rekla da je Ljubomir seljačina. Ortodoksna. On ti to skuplja mama,valjda da ne bi zapisivo. Samo krajem godine prebroji gaće pa onda poredi sa Danilom.
-Šta poredi? Kako poredi? Šta sa Danilom? Našim Dačom?
-Jeste mama,sa našim.
-O, sunce ti poljubim! Pa šta bre radi ova današnja omladina! Ču porede! O Bože dragi i svi sveci, pa imaju li ta đeca ikakvog pojma o životu? Imaju li te devojčice oca i majku? Ima li ko da ih posavetuje, izvede na pravi put? OoO Bože… A je li, njih dvojica se takmiče ko na kraju godine ima više tih gaća?
-Aha.
-O Bože…A je li, je li, ko je pobedio prošle godine? A?
-Ne znam mama, mislim da je Dača…
-Dača? Onaj picopevac? Lepte ne jebo, pa onaj Ljubomir ni za šta nije sposoban.
O Bože…khm…nego,imaju li ta deca roditelje da ih nečemu nauče
il vako mlate po tuđim kućama? Sunce ti ne jebem, kućemo ako ostane trudna? Kuku meni, šta bi onda ona moja vesela sestra s ovim detetom?!
-Neće mama, daj smiri se…
-Neće a? A kako je Vlastimirova Milena ostala trudna? Godinama nema momka,nema i op! Ostade u drugom stanju i vidi je sad! Gaji ono dijete, onaj njen samo pije, nigde ne radi…a ona-divno dete…
-Jeste mama, Milena je bila divno dete. Dan danas se prepričava kako je bila čedna…
-Eee,a lepo sam ja njemu govorila da treba da bude sa onom Svetlaninom Zoricom, Bog da ga vidi! Lepa devojka, zgodna,pametna…još malo joj ostalo da završi medicinu, doktorka da bude! A mogla bi malo i da mu pomogne oko učenja. Ona očistila celu godinu a ovaj naš konj za tri roka dao pola ispita! A jok! Neće on takvu! On oće ove profuknjače što ih dovodi i ispraća, što gaće ostavljaju po tuđim hodnicima. Ccc…strašno…
(Utom se otvoriše vrata Ljubomirove sobe, a na vratima, ni manje ni više nego-Svetlanina Zorica)
-Dobro jutro teta Maco… Ovaj… Ljubo i ja noćas malo učili pa nismo ni primetili da je svanulo…(ja se već gušim pokušavajući da zadržim smeh. Keva-bleda) Tako…odoh ja sad…dovidjenja teta Maco, vidimo se Boko…
-Zoko! Da nisi nesto zaboravila? (pokazah prstom na okačene gaće)
-Jao,vidi…stvarno… Otkud to tu… (uze Zoka one gaće i pobeže kući,a keva i dalje stoji u neverici).
-Šta bi mama? Progovori? Šta reče, Zoka, a? Haha…
-Šta “šta bi”? Šta “šta bi”? Kako sad onoj ženi da izađem na oči? Kako?
-Joj bre, mama, ,pa nije Zorica mala. Nije je on natero, sama je došla
-Ijoj, pa je l moro baš i sa Zoricom? Je l moro?
-Pa nije da je moro…
-Ma nije moro! Nije moro! Joooj, bre, pa zamisli da joj prenese neku boleštinu od onih njegovih profuknjača, kako ću onda Svetlanu da pogledam u oči? Kako??
-Daj mama, opusti se, teško mi je što to moram naglas reći, ali, nije Ljubo glup… Sigurno koristi neku zaštitu…
-Koristi, je li? Kako ti znaš je l koristi? Jesi im ti držala sveću? Ili i ta govna skupljaju on i Dačo, pa se takmiče ko je više iskoristio?
-Ih bre mama, pa u njegovoj sobi ima više kutija kondoma nego knjiga iz medicine. Vidiš da ga interesuje anatomija ženskog tela, trebalo bi da ga pohvališ…haha, šalim se mama, ajde smiri se. Pa nije Zoka ni prva ni poslednja. Ajmo da nam skuvamo po kafu.
-Neću, neću, znaš šta ću ja. Idem ja do Svetlane, kao na kafu, pa ako primetim da me nešto čudno gleda, ja ću znati da joj je Zoka sve ispričala. Ajde,ajde,odoh ja
-Joj bre mama… Pa tek je devojka otišla kući. A i, ne misliš valjda da je ispričala mami šta je celu noć radila?
-Što? Ti meni ne bi ispričala? Ti meni ne pričaš?
-Naravno da ti pričam mama… dok god se ništa ne dešava…
-E pa ćero, ako ti se ne dešava sad, onda neće nikad! Ajde, odoh ja…
-Baš ti hvala mama… jedna je majka…

NE PITAJ ME ZAŠTO SAM SAMA…


Ne pitaj me zašto sam sama…

Odlutam ponekad tamo gde smo postojali MI. I ostanem tu da se podsetim bola. I sreće. I ljubavi. I zaboli me kao da još uvek jesmo. I onda kad odem, sve se u meni i dalje lomi kao da si još uvek tu. A jesam volela. Volela sam onoliko snažno koliko bih ti strasno sada pritisla usne palcem, samo da ih razdvojim i poljubim svaku posebno. I onda se probudim…

Ne pitaj me zašto sam sama…

I ne mogu dalje… Drska sam, bezobrazna, bezosećajna. Naučila sam da mrzim ono što sam najviše volela, zavolela sve ono što sam do nedavno prezirala.

Ne pitaj me zašto sam sama…

Smejem se s ljudima, smejem se ljudima, smejem se tebi, smejem se sebi… A najviše se smejem sa tobom, svima… I učim da živim sa tim. I obuzme me bes, preplavi me ljutnja, kad shvatim da je sve bio samo san… probudim se…

Ne pitaj me zašto sam sama…

Sama sam jer nisam sama, jer si ti još uvek sa mnom i u meni, i mrzim svoje pore prepune tebe i tvojih mirisa… Koje udišem…pa zaboravim… koje udišem, pa se ponovo zaljubim…koje udišem, i ponovo te imam. A zaboravljam…Zaboravljam da je sve samo san… i probudim se…

Molim te, ne pitaj me zašto sam sama…