Rss

SAČEKAJ…

prijatelji Sačekaj da im bude dobro. Sačekaj da prođu sranja u kojima si bio zajedno sa njima. Sačekaj da im više ne budeš potreban. Sačekaj da im bude dobro. I što im je bolje, sačekaj, videćeš, lošiji su.

Nekad mi se učini da sam upoznala čoveka. Samosvesnog, emotivnog, saosećajnog, pravednog. Učini mi se, pa opet poverujem. Jebi ga, valjda smo osuđeni da u životu tražimo ono čega najmanje imamo. A ja, u ove svoje 34 godine, još uvek nisam upoznala čoveka. Čoveka istog u ovim i onim okolnostima. Čoveka istog kad ga život bičuje ili kada ga mazi. Prirodno je da nas u različitim životnim okolnostima, fazama, srećnim i onim manje srećnim, prate različiti ljudi, drugačija okruženja. Isto bi tako bilo prirodno da u tim različitim stanjima, da li dobrim ili lošim, imamo te neke iste ljude koji nas vole i prate u svim tim našim stanjima i sranjima. I obrnuto. Da ti je svejedno da li si na vrhu, da li su na vrhu, da li si na dnu, da li su na dnu. Da ti je svejedno da li ih je pet, deset ili stotinu, da ti je svejedno dok god postoji onaj jedan ili dva ili više onih koji su bili, jesu i biće, ma koliko da ti je dobro i ma koliko da ti je loše. Da oni budu tu i da ti želiš da su tu. Da ih ne teraš od sebe onda kad se stvari promene, da te hoće uz sebe i kad ti je najgore. Da se sa tvojim stanjima ne menjaju prijateljstva, jer ona su za ceo život, ne za kratkotrajne potrebe.

Za ove 34, kratkotrajnih prijateljstava bilo je mnogo, ljudi je bilo malo. Ne mogu da tvrdim da nije bilo čoveka, ali taj je verovatno promakao u gomili lažnih, kratkotrajnih druženja, nesvesno prolazeći pored mene koja ga tražim, uporno, bez odustajanja. I svi bi hteli nešto. I u određenom trenutku. I na određeni način. Zbog određene sebične želje, težnje ili nekih krajnjih namera. Nazoviprijatelji su latentne provodadžije, vrbuju za ove ili one potrebe, ili jednostavno, hoće da te kresnu. Tačka.

Moji kriterijumi za prijateljstvo znatno su se smanjili u odnosu na godine kad je prijatelj bio svako ko je spreman da pomogne, da ti se nadje u bilo koje doba dana i noći, bilo kog dana u nedelji, bilo kog doba u godini. Svaki kriterijum sveo se na ‘nemoj mi pomoći ali nemoj me zajebati’. Samo to toliko. Eto. Nemoj me zajebati. Nemoj mi se posrati u život, samo to ti tražim.

I sa nekima ćeš imati sjajne trenutke. Sjajne uspomene. Neponovljiva ludovanja, beskrajna smejanja. Ali u godinama predviđenim za sjajne trenutke, ludovanja, smejanja i žurke. Ipak sačekaj. Sačekaj da ti bude loše. ili sačekaj da im bude bolje. Sačekaj da postanu nešto da vidiš koliko ćeš brzo ti sam postati ništa. Sačekaj da promene svoja stanja i sranja, sačekaj da vidiš da li će njihove uspehe pratiti tvoji padovi. Sačekaj da vidiš da li je on na vrhu isti onaj čovek koji je bio na dnu. Sačekaj te visinske razlike kako bi ugledao daljinu. A da bi mogao da je ugledaš i sagledaš, pokušaj i sam u medjuvremenu da postaneš i ostaneš čovek. Ako si ti onaj isti čiji su horizonti ostali nepromenjeni na zemlji isto kao i u oblacima, onda mi je drago da tamo negde ipak postoji čovek. I naravno, sačekaj da ih promene promene…

Previous Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box