Rss

Archives for : January2014

Sakrij se

Angry-GirlKrijem se iza sarkazma, jer mi je neprijatno da te pred svima oteram u tri lepe…

Verujem…

self esteemImam problem sa samopouzdanjem… Mrzim sebe svaki dan, a opet mislim da sam bolja od drugih.

Napred-nazad

talkingZaboravi one koji su iskreni pred tobom. Bitni su oni koji su iskreni i iza tvojih leđa.

IQ=5+

gradesOcene ne govore o inteligenciji, ni godine o zrelosti.

John Newman – Love Me Again

Dragi živote…

Dragi živote, kad sam rekla ‘može li ovaj dan ikako biti gori’, to je bilo retoričko pitanje, ne izazov…

Budi čovek

Volela bih da bar danas neki dobri ljudi nisu kilometrima daleko… Ustvari, da bar u blizini ima više onih koji su ljudi…

Idi mi, dodji mi

Dragi ljudi i dalje odlaze… i čini ti se da možeš učiniti nešto da ostanu, iako si i sam svestan da je tako bolje… i sebično se pitaš šta će s tobom biti posle njih…

SUJEVERJE

Koliko praznoverje upravlja tvojim životom? Gajiš li iluzije o kontroli nad onim što će se desiti? Ako bi živeli svoje živote vodeći se sujeverjem, to bi izgledalo otprilike ovako…

Petak  13. jedne godine

Dragi dnevniče,

Jutros se, mimo običaja, nisam zajebala, pa ustadoh na desnu nogu, što je u mojoj glavi stvorilo odličan preduslov i ubeđenje da će ovaj dan biti divan. Protegoh se i zevnuh, pogledam na sat, sad će pola sedam-pomirenje! Obradovah se već samom početku ovog dana. Skočim onako nasmejana, uđem u dnevnu sobu, a tamo me već čekaju mama i komšinica Cveta. Mama mi kaže : ‘ O, fala Bogu da si i ti jednom raspoložena ustala. Jutros baš lepo izgledaš. Čukni u drvo Cveto, a ja odoh da stavim još po kafu’. Zavalih se u fotelju i ‘Aaaapćiha!!!’. Pogledam u sat, petn’es’  do sedam. Kaže Cveta: ‘Mala, danas ćeš boga mi, biti pozvana na kak’i sastanak. Ajde , srkni tu kafu, pa da ti malo virnem u šolju’. Okrenuh triput šoljicu u smeru kazaljke na satu, pokrih je tacnom i prevrnuh, vodeći pritom računa da ona strana sa koje sam pila bude okrenuta meni.

‘Petak je’, kaže Cveta, ‘šolja će se ocrta ko rukom!’. Gleda Cveta levo od drške, kaže da iz prošlosti nikakve repove ne vučem… ‘Kako da ih vučem, kad se poslednjeg više i ne sećam…’  Pređe ona na obod šoljice, kaže da me kol’ko danas čeka veliko iznenađenje. Ja reko’ : ‘ A jesam Cveto zevnula negde oko pola  sedam’. ‘ Aaa, onda je sigurno’ ,reče Cveta. Ispriča ona još ponešto o sadašnjosti, budućnosti, putevima, zlim jezicima, sve u svemu, danas je trebalo da bude odličan dan. ‘Iju!’, skiknu ona ‘bubamara!’. ‘ Ma nemoj Cveto da me zezaš, nisam ja ni blizu.’  ‘Aaaa, biće svadbe, biće svadbe’, reče ona kroz smeh… ‘Nismo se čuli već par dana, mislim da je gotovo’,rekoh tužno,  ali se onda setih svih ovih znakova koji mogu slutiti samo na dobro i opet mi se osmeh vrati na lice.

Posle još nekoliko informacija koje dobih od Cvete o ovom danu, a u čiju se tačnost  i ne sumnja, spremim se i odem na posao. Vreme na poslu proletelo, ne znam kad je počeo prvi čas, kad se završio poslednji. Telefon zazvoni, on je! Pita me da se nađemo na kafi, ima nešto da mi kaže. Ma čim sam ja jutros ustala na pravu nogu, zevnula i kinula u pravo vreme i posle onih Cvetinih reči, pašće pomirenje, a bo’me, nisam zaboravila ni na bubamaru… Taman imam vremena da odem do kuće, osvežim se, presvučem, pa na sastanak sa starom-novom ljubavi…

Pođoh na vreme. Idem dobro poznatim putem prema mestu gde me je prvi put poljubio i gde me je uvek od tada čekao. Pogledam ispred sebe, crna mačka pretrča preko ulice. Pljunem, vratim se nazad i sad već trčim, jurcam, jer moram obići bukvalno pola grada kako ne bih presekla put kojim je prošla ona prokletnica. Nisam se ni najmanje uplašila, jer su jutrošnji znaci i Cvetin talenat čitanja sudbine jasno ukazivali na sreću.

Onako u žurbi, bilo je već kasno kad primetih da sam protrčala ispod merdevina na kojima je stajao odžačar. Pođoh da okrenem dugmence, ali nigde dugmenceta, pa ni nitne, na jakni samo šnir… nema veze, ni ta slučajnost ne može poremetiti već zapisanu sudbinu. Dolazim na mesto sastanka sa nepodnošljivim zakašnjenjem, ali na njegovom licu ne vidim ni traga ljutnje. ‘Sigurno ne želi da pokvari ovaj savršeni trenutak…’,pomislih. Seli smo na klupu, istu onu na kojoj me je prvi put poljubio… ‘Kako simbolično… nisam ni znala da je tako romantičan….’ Počeo je svoju priču klasičnim uvodom: ‘ Ti znaš da sam te uvek neizmerno voleo, znaš koliko dugo već planiramo da počnemo zajednički život…nisam želeo ovo da ti kažem preko telefona, još manje preko poruke… ovih dana, dok smo bili u svađi, intenzivno sam razmišljao o nama… i odlučio sam…’ U tom trenutku zavuče ruku u džep, a moje srce zaigra, ruke i noge su podrhtavale, mislila sam da ću se onesvestiti…

‘Odlučio sam da…’, nastavio je, ‘odlučio sam da te ostavim…jer ti  i ja….’… ‘Šta??!!! Ali Cveta je rekla, jutros… zevanje, kijanje…’ , ponavljala sam u sebi…. Nisam čula više ni jednu jedinu reč koju je izgovorio… Ruka nije posegnula u džep zbog vereničkog prstena, već zbog minđuša koje sam zaboravila na ogledalu kupatila pre nekoliko dana… Ništa nisam čula…. U mojoj glavi su odzvanjale Cvetine reči, zvuk zevanja, kijanja… i njegovi koraci koji su se udaljavali…

Nisam znala šta me zadesilo… Sedela sam na toj klupi, oborenih ramena, zagledana u drveće i ulicu u kojoj je nestao  kad sam ga poslednji put videla…

Čudila se Cveta što više nismo pile jutarnju kafu. Navika  gledanja u sat,  praćenja mačke na ulici, izbegavanja merdevina i dodirivanja dugmića  brzo je nestala… Šoljicu više nisam prevrtala…

A ti, ako si rob praznoverja i ubeđenja da svojim postupcima možeš kontrolisati sudbinu, imam savet za tebe :

Ne budi sujeveran, to donosi nesreću !

Florence and the Machine – Over the love