Rss

BUYING A STAIRWAY TO HEAVEN

HEAVENE, sad kad su prošli ovi novogodišnji i verski praznici, pravoslavni i katolički, pokrenula bih temu, svima poznatu, kao što su verovatno i moji stavovi na tu temu takođe nekima od vas poprilično bliski. Odmah na početku želim da se ogradim tako što ću reći da se ovaj tekst, za one koji ne razumeju, odnosi na one, i isključivo one koji će u tekstu biti opisani, sa mnogim karakteristikama u odnosu prema veri koje se poklapaju sa njihovim odnosom prema životu, ljudima, moralnim vrednostima. Dakle, ko se prepozna, nek se zamisli. A ako se zamisli, pronaći će mnoge sebi svojstvene mane i greške, kojih je, na kraju krajeva, u potpunosti svestan. A ko radi taj i greši ili, što bi vernici rekli, veliki je bog (Bog), on će vam oprostiti.

Božje zapovesti i smrtni grehovi svima su nam poznati, hteli mi to ili ne. Vernici su, naravno, bolje upućeni i strasno se pridržavaju svega što im vera nalaže.  Kad kažem ‘vernici’ mislim vernici, a ne ‘vernici’, koji su vernici kad treba da se obeleži neko crveno slovo, slava ili praznik. Kad kažem ‘vernici’ ne mislim na kvazi-pravoslavce, vernike po potrebi. A mnogo ih je brate. Mnogo više nego vernika i ateista zajedno. Dođe taj jedan dan, eventualno dva godišnje,  dan krsne slave ili Božić, Badnji dan. Posti se, živi se u skladu sa božjim zakonima, odricanjem, probudi se ‘svest o dobru i zlu’. Meni malo muka od tih pseudo-moralista… Evo i zašto.

Još jednom ću ponoviti, ne govorim o vernicima. Govorim o ‘vernicima’. A vi se među jednima prepoznajte.

Koliko znam, a ispravite me ako grešim, hrišćanstvo je vera koja propoveda ljubav prema svojim bližnjima. Ispravite me ako grešim i kada tvrdim da se pod ‘bližnjima’ ne misli samo na članove uže porodice već na celokupan ljudski rod. Malo je reći da su se upravo ti isti ‘vernici’ pozivali na pravoslavlje dok su stajali u redu sa kamenicama u rukama čekajući da ih ispale u glave stotinak momaka i devojaka njima neshvatljivog seksualnog opredeljenja. Ili pak u potpunosti shvatljivog? Ne bih da ulazim u problem latentne homoseksualnosti, ali sa sigurnošću tvrdim da je pozivanje na hrišćanstvo pri pokušaju da nekome rascopaš lobanju baš onako, pederski.

Drugo, nisu li preterivanje u jelu i piću takođe smrtni gresi? Teška ironija je da baš taj veliki dan, dan rođenja Isusa Hrista, u našem okruženju predstavlja sinonim za prežderavanje i pijančenje. Pravoslavna Nova godina je dan kada se izvuče svo naoružanje ostalo od ratova koji nas nisu obišli, kad se trese čitava zemlja od ‘srbovanja’, kad se dokupljuju petarde, dinamit, bombe, ne bi li se srBstvo čulo na daljinu. Izvinjavam se, meni se od pravoslavlja toga dana uvuče strah u kosti, podseća me na ’99…

I molim vas… pravoslavlje NEMA veze sa srBstvom. Ja sam Srpkinja. Ali ne verujem. I ipak sam Srpkinja. A možda je to i nemoguće? U tom slučaju, biram državljanstvo neke egzotične zemlje, nekih dalekih ostrva na primer.

Hrišćanstvo slavi porodične vrednosti, uzdiže ih do visina kojima svi težimo.  Slažem se. I u tome se mnogi pozivaju na veru.  Vernici smo pa treba da volimo svoju decu. Vernici smo pa treba da poštujemo svoje žene. Vernici smo pa treba da budemo verne supruge. Ne zajebavajte me. To nije deo hrišćanstva.  To je deo tebe. Kao čoveka.  Da ne pričam o broju onih koji će isticati te iste porodične vrednosti ležeći u krevetu svojih ljubavnica ili ljubavnika. Da ne pominjem broj onih čiji se mir u kući održava vaspitnom šamarčinom. Da ne brojim zapuštenu decu i gladne stomake zanemarene od nafrakanih majki. 

Ne shvatam potrebu da i taj jedan dan, dragi pseudo-verniče, provodiš u skladu sa verom, sa onim što mi koji ne verujemo nazivamo moralnim vrednostima, a što nije u skladu sa tvojim željama i ponašanjem van crvenih slova na kalendaru. Količina licemerja koju demonstriraš iz dana u dan, 364 dana u godini, neće se iznivelisati sa čovečnošću koju ne sprovodiš a o kojoj na sva usta urlaš, kao da se radi o tebi. Probaj da budeš čovek, priznaš da veruješ i da je to ono jedno jedino što te sa tom tvojom verom i spaja. To je sve. Budi čovek i poštuj druge. Tuđe mišljenje i tuđe stavove, drugačije idole i ideale. Ne pljuj po meni zato što ne verujem. Jer ja više od tebe živim u skladu sa tom tvojom verom. Samo ne verujem. A ti? Veruješ. I to je sve. Grešiš.  To što ti zoveš verom, ja zovem moralom. Ti se ne odričeš radi zagrobnog života,ti vrištiš o odricanju ne bi li preko neke rodbinske veze uspeo da se uvališ u raj.  Ti palamudiš o odricanju radi onoga posle. Ja se ‘žrtvujem’ radi ovoga ovde i sada. Živeti bezgrešno ili laprdati o bezgrešnom životu upražnjavajući bahanalije. Gde pripadaš? Ja-ni jednim ni drugim. Jer ne živim licemerje. I ne verujem. Pa nek gorim u tom vašem paklu. Ti veruješ. I konstantno grešiš. U tome je razlika. Ti grešiš. Ali veliki je bog (Bog), on će ti oprostiti. Jer on voli grešnike.

Buy a stairway to heaven…

 

Next Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box