Rss

HAJDE SVE DA POKVARIMO

Kaže da je udata… udata za čoveka prema kome ne oseća više ništa. Kaže, sve je ok izmedju njih… Ok? Možda u tome i jeste problem. Sve je ‘ok’. Ali ništa više nije interesantno, uzbudljivo, vodjenje ljubavi se svelo na naviku… kad zaboravi da skloni svoju garderobu iz dnevne sobe, sa stolice, kad ostavi cipele na sred hodnika, nervira je, ispizdi je… pa čak i zbog njegovog šetkanja u gaćama po kući ona poželi da se ubode viljuškom u oko…
Šta je tu neobično? Bilo bi čudno da je drugačije… bilo bi čudno ako bi se pojavila neka prijateljica sa pričom kako joj je u braku, posle nekoliko godina, divno, veličanstveno, kako je sex dobar, kako se obožavaju, kako vole svaki minut da provedu zajedno…. u tom slučaju bi se samo zgledale, razmenile par sumnjičavih pogleda i pomislile ‘ma laže kurva’, sigurno ima nekoga…
Dan venčanja-dvoje mladih, u prisustvu svojih prijatelja i rodbine, obećaju se jedno drugom… I veruju da će zauvek biti tako…Posle venčanja ostaju fotografije sreće, radosti, ljubavi, strasti… a onda-razočarenje… i uglavnom su razlozi isti i za muškarce i za žene…. ‘bili smo isuviše mladi, nisam znala da je takav, ljubomorna je, ne dolazi kući, pije, puši, drogira se, sedi na ladnom betonu, hrče dok spava, hrče dok je budna, sere mi se po životu, ne može to tako….’ I potpuno sam objektivna kad kažem da verujem da bi na eventualnom tržištu muški mozak bio skuplji od ženskog… Glupe smo, jesmo…. Uhvatimo se budale, verujemo da će se mane izgubiti, ružne stvari izbledeti, jer zaboga, mi smo te koje menjaju svet! Ma ajde ne seri… taj da je hteo da se menja, ne bi ga brak sa tobom naterao na to, već njegova sopstvena savest ili njegov apsolutni sebičluk, isto kao i tebe… sve što u životu radiš, radiš da bi se ti osećao dobro… kupiš poklon da bi se neko obradovao, a taj neko, ako se obraduje nekom tvom gestu, biće ispunjen srećom… a sama činjenica da si upravo ti taj koji je uspeo svojim postupcima nekoga da učini srećnim, isto toliko čini i tebe srećnim… nisam sigurna da li je to onaj univerzalni, generalni, unisex sebičluk koga zapravo nismo ni svesni… Bilo kako bilo, ne nasedaj na gluposti, bilo da si muško ili žensko… Taj ili ta, neće se zbog tebe menjati… Ili će zauvek biti ono što jeste, od samog početka ili će pokušavati neko vreme da sakrije pravog sebe, a ti, zagrebi malo po površini, dok nije kasno…
E sad, nisam ja protivnik braka… ja sam protivnik laži, prevara, licemerja… Koliko ih je zapravo u tako ‘srećnom’ braku kakav predstavlja, širi se, raskokodače se o sreći, zaljubljenosti koja traje godinama, savršenom sexu, strasti, ljubavi , apsolutno neuništivoj, beskrajnoj, ljubavi… Ima ih mnogo… pa naravno, ko o čemu kurva o poštenju… Najgori su ti koji pričaju o tome i čude se tudjoj nesreći, a kad dodju kući, prvo se poseru na sve to što su prethodno pričali, izrokaju ženu sa vrata, opsuju muža kako kroče u kuću, mrmljaju nezadovoljstvo sebi u bradu, odišu mržnjom na svakom koraku…. A evo, došli nam prijatelji… Nabaci osmeh i pevuši, a posle ću ti objasniti zašto si kobila, a ti meni zašto sam psihić…
Ljudi… Zar se može tako živeti….? A niko nije više ili manje kriv… A opet…
Kažem, na nekom tržištu bi muški mozak sigurno bio skuplji od ženskog… jbg, ženski je potrebno menjati, jer se koristi…

Previous Post

Next Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box