Rss

IMA JOŠ LJUDI…

Prijatelji i ‘prijatelji’… ima ih svuda i svako ih ima… pravi , lažni, povremeni i stalni…. Ne znam kakvi vama najbolje leže, ali meni nekako lepše kad mi pukne istinu u facu , nego da mi sere iza leđa… lepše mi da budu iskreni sa mnom nego da budu iskreni o meni tamo negde pred nekim drugim…. Znam, znam, svi tako kažu , ali se kritike ne primaju baš najbolje…kenjate kao ‘jao , reci mi šta misliš, kaži mi iskreno…’ , a ovamo, ma svi bi da vam se nabacuju, udvaraju, da komplimenti pljušte na sve strane…. E pa nije svako u mogućnosti da laže…
Ne znam za vas, ali meni je facebook doneo mnogo ‘prijatelja’… ali ne ‘prijatelja’ kao što su oni što su neko vreme sa mnom bili dobro , pa onda kad su iz emotivnih, finansijskih (da, finansijskih!), sebičnih i, na kraju krajeva, svakako profitabilnih razloga, rešili da se naprave blesavi i odjebu nekolicinu ljudi koji su, jedini …. Ma nebitno… Face mi je doneo mnogo prijatelja, ljudi sa kojima mogu popričati o svemu i svačemu, pričati o najintimnijim stvarima iz svog života, i to na način takav , kao da smo ovce zajedno čuvali, podelili desetine užina, preživeli stotine sranja, popili milione jutarnjih kafa… da li upravo zbog toga što mislimo da se nikada nećemo sresti ili što se dogovori tipa ‘nađemo se tu i tu , tada i tada, sa tim i tim’ najčešće ne obistine… ili je to zbog toga što u reali nemamo stvarnog, pravog čoveka kom bi pružili poverenje i svoje najdublje tajne… ili zbog toga što znamo da to poverenje u facebook prijatelja ne može da završi posledicama (ponekad)… ne znam da li zbog toga ili nečeg drugog, ali primetih da se mnogo lakše otvaram ljudima tamo, na fejsu, gde me niko ne zna, gde me neće sresti, pa tako ni osuđujuće gledati u oči kad lupim neku glupost ili ispričam svoja razmišljanja, stavove i dešavanja… ne znam… fenomen je to…
Neki od tih ljudi su mi dali savete kakve ni od šrinkova ne bih čula… ne platiš a dobiješ sve na tanjiru: od iskustva, preko dijagnoze, od razboljevanja , do preboljevanja, od zaljubljenog, do odjebanog… ma sve! Sve što hoćeš… ko google u malom majke mi… sa sve ispovestima… Imam par prijatelja na fejsu koji su već million puta više ispali ljudi prema meni nego što je bilo ko od mojih prijatelja u reali… I kažu mi, stvarno mi kažu ono što misle, napljuju me brate mili za sve pare, i što jesam i što nisam, ocrne me najstrašnije, a iz kog razloga? Za čije babe zdravlje? Iz neke koristi? Zato se i vezujem za te ljude… visimo danima po inboxima, pričamo, smejemo se, plačemo, kukamo na plate, na devojke, momke, život, alkohol, posao… I nemamo šta kriti… zbog čega? Jer nam neće upasti nijedna strina, tetka, ujna, početi da sere o moralu, o lepim i ružnim rečima, dobrom i lošem ponašanju I nepristojnom vokabularu.
Ono što je najbolje od svega, možeš brate da biraš sa kim ćeš da pričaš. Pametni, glupi, nesrećni, srećni, zaljubljeni, odljubljeni, sexy, aseksualni, homoseksualci, biseksualci, zauzeti, oduzeti, cool likovi, sirovinčine… voljti da naučiš nešto, voljti da se zabaviš, voljti da se smeješ, voljti da plačeš, voljti da neguješ iq… I, ja imam ljude sa kojima sam svakodnevno na vezi, po ceo dan se smejemo, isti smisao za humor, ista dijagnoza… I ja ih volim… stvarno osećam da ih volim… I da ih znam sto godina… I da smo zajedno ovce čuvali i podelili desetine užina, preživeli stotine sranja, popili milione jutarnjih kafa… I skačemo za vrat svakome ko nam se zameri, podržavamo se ko braća rodjena… Prepoznaće se oni sami ovde…
E sad… ima i raznih budala, jbg nemoj da se zalećeš… prave ti probleme, upadaju u privatne živote a da nisu ni pozvani, manijače, progone…. I onda bežiš, skrivaš se, menjaš slike, ime, prijatelje… čuvaj se jbg… ne govori previše, ako nisi sasvim siguran da su to tvoji ljudi, tvoje srodne duše…
Uglavnom, tamo ćeš za petnaest dana upoznati nekoga bolje nego nekoga u reali za isto toliko godina… ako nisi lud…. I glup…. I zavlačit… I ako si oprezan… jbg ima million prednosti i mana…. Moraš voditi računa sa kim ulaziš u priču… Ali isto tako je i u životu zar ne? Okruženi smo licemerima, lažovima, ali isto tako i dobrim ljudima. Samo ih treba prepoznati… ako si dovoljno vredan da oni prepoznaju tebe… e, upravo tu kreće priča…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box