Rss

KLIN SE KLINOM (NE) IZBIJA

Zaljubim se ja…onako…baaaaš odlepim… I niko me ne interesuje osim njega, odjebem svo slobodno vreme zbog njega.. znas ono-s kim si, s njim si… ma počnem da ličim na njega, volim sve što on voli, mrzim sve što on prezire…. čekam poruku ko lek, na poziv skačem ko ošinuta… i ko leptirić sam, vesela, raspoložena, skakućem, cvetam, svi me provalili, dupe mi pomeriše, a meni lepoooo….
I on me šutne… šutne me jbg…’ nismo jedno za drugo, sviđaš mi se ali…, nisam ja za tebe, nije do tebe, do mene je…’ i ostala sranja…. Kukam ja noćima, plačem nad svojom tužnom sudbinom, svaka me pesma gađa, svaka je moja. Od Šabana do Iron Maidena, od Seke do Blues Brothers-a i Scissors Sisters-a, od Indire, preko Severine, do Zaz i Au revoir Simon… Zakukam na prve Harisove taktove, Mica Trofrtaljka me na kolena baca, a u kafani bi sve da polomim pa i da mi puste špicu za dnevnik… I tako to traje nekih mesec dana, u zavisnosti od toga koliko mi je socijani život jak i koliko njega često srećem….
E onda dolazi onaj ‘klin se klinom izbija’-period…. Hoću ja, pošto-poto da nađem novog dečka. I ubedim sebe da mi se neko sviđa, da je lep ko upisan, iako, ruku na srce, pa ni s kesom ga ne bih prošetala… Jedan, drugi, treći sastanak, svaki bezuspešan, svaki se neslavno završi… čućemo se, vidimo se, kuckamo se… ja lažem, on vidi da lažem… i ćuti… a što bi nešto i rekao? Što da kaže kad smo proveli celo veče razglabajući o mom bivšem, o njegovim kvalitetima, manama, o meni i njemu…. A ne, pardon… nismo o tome razglabali, on je ćutao, a ja sam držala monolog… Ali, uporna ja da nađem dečka…. Slično ti je to kao ono ‘tražim posao, ali molim se da ga ne nađem’. A momci uopšte nisu ružni, nisu sirovinčine, kulturni brate mili, vaspitani, ćute i slušaju… šta će… To, naravno, mene nije sprečilo da svakom nađem manu. Te viri mu dlaka iz nosa, iz uveta, te ima krmelje, te zubi mu nisu dovoljno beli, te ima ružne prste…. A da vidite tog bivšeg, zbog kog su mi svi ostali gadni! Pa ne bi mu ora’ iz ruke uzeli… Ja to tada ne znam, za mene je najlepši i najbolji… a što se malo zaneo jednom, dvaput ili više desetina puta pa bio sa nekom zgodnom maloletnicom… ne mogu mu zameriti… muškarac je to…. I tako ja sebe ubeđujem danima, mesecima….
I ‘smuvam ‘ se ja sa tipom, bude mi super par dana, onda vidim onog konja i sve ode u tri lepe naše domovine…. Kobila, šta ćeš… I da se razumemo, njegove mi dlake nisu smetale, ni bangavi prsti, ni pljuvanje sa terase, ni zapišavanje šolje… Jok… Ma sve je super, samo da je tu… I svaki put kad si ostavljen, period odvikavanja traje, ne isto , nekad kraće, nekad duže, nekad apstiniram od bivšeg na ovaj, nekad na onaj način…. I što je najgore, teško se tu učiš na sopstvenim greškama…. Jednom se i zaljubih u fazi odvikavanja, na koraku dva. Jednom iz zaljubljene pređoh u… opet zaljubljene… jednom me apstinencija od jednog odvede u apstinenciju od drugog….
I nema tu lekcija, nema učenja. Ako uletiš u to sa kakvim računom, polu-emocijama, iskalkulisanim, predvidivim ponašanjem…nema tu ljubavi… Zato se ja i prepustim, pa nek sam glupa… volim svoje greške, volim da ih ponavljam… i tako dobro učim na njima, da sam rešila još koju da napravim… Samo… teorija je jedno, a praksa je drugo… To ti je ko da si završio ekonomski fakultet. Pročit’o si na stotine knjiga, naučio hiljade i hiljade stranica, a ništa od toga u praksi, nit ćeš koristiti nit je upotrebljivo… Ako stvarno radiš svoj posao… I ako stvarno voliš… Nema kalkulisanja i nema statistike… Kad voliš, daš se ceo, bez selekcije, bez ‘ovo dajem, ovo ni za živu glavu’… I znam da ima i vas koji ste glupi kao ja… To se ne bira…. Jer, neko je nekad rekao: ‘Bolje je voleti i izgubiti, nego nikada i ne voleti’… Živ’la glupost! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box