Rss

LAKU NOĆ LJUBAVI

Sanjala sam te noćas… Imao si isti onaj sjaj u očima kojim si obsjavao svaki naš dan. Imao si isti onaj osmeh kojim si me kupio mnogo pre nego što si mi ga i poklonio. I ruke… ruke sa istaknutim venama koje su mi, čudno, isto tako privukle pažnju. I ne, nisi bio savršen kao što nisi ni u javi. Ne, nisi imao široka ledja , nisi imao uzak struk i izvajano telo kakvo postoji samo u snovima. Zato sam i znala da si to zaista ti. Sa svim tim tvojim vrlinama, sa svim tim tvojim savršenim manama kojih je bilo mnogo više. I koje su me držale tako čvrsto tu, kraj tebe, u tvom savršenom lopovskom zagrljaju koji je svakim danom krao sjaj iz mojih očiju i pretapao ga u tugu. Nemu, neprimetnu, neprihvatljivu tugu. Godine ćutanja su prolazile, pretvarale osmehe u suze, rumene jagodice u tamne kolutove oko očiju, nežne butine u mlitave mišiće. I taj sjaj se gubio, gasio se kao što se i ljubav gasila.
U snovima si uvek dolazio onakav kakav si i na javi… Sa svim onim što me je privuklo tebi, a što me je na kraju od tebe i oteralo. Drskost, preka narav, kritičnost, ironija, cinizam…svi ti moji drugari koje sam i sama obožavala, u čijem sam društvu uživala.
Isto si me onako voleo, isto si onako znao sve o meni jer sam te ja pustila. Isto si me onako naveo da pomislim da možemo sve i da će zauvek samo to biti dovoljno. Naša volja, puno ljubavi, strasti, samo ti i ja i da će sve biti dobro. I bilo bi. Možda bi i bilo. Možda je i moglo biti da smo ostali deca, da nismo odavno prestali da sanjamo snove u kojima je ljubav ta koja pokreće svet. Ali mi smo odrasli, i šibani stvarnošću, nazor gajili planove o budućnosti, a znali smo. Znali smo da će se dečiji snovi zavući pod kamen čekajući nove koji bi verovali u njih. A mi više nismo. Možda smo i hteli ali više nismo. Jer između nas su iskopali rupu nepoverenja, netolerancije, nekontrolisane bahatosti u izgovorenim rečima. Između nas su iskopali rupu veću od onih koje su nas čekale iza leđa… S tom razlikom što bi ovu koja nas je razdvajala prešli zajedno, držeći se za ruke, čvrsto, ne puštajući isprepletane prste. Ovako, predali smo se a da nismo ni pokušali, okrenuli se drugim životima, drugim nepoznatim svetovima, izgubljenih pogleda, jer nas je čekalo nepoznato. Jer smo zajedno odrastali. Jer smo zajedno učili. Zajedno se smejali i zajedno plakali. I u snu si otišao… mnogo pre nego što sam te ostavila. I zato je san bio tako realan. Sanjala sam ga otvorenih očiju. Bojim se samo jednog….Da će ova bol koja polako iščezava biti deo sna. Da će se jednog jutra vratiti nova, sveža rana koja boli kao što je bolela prva noć bez tebe. Laku noć ljubavi, sanjaj snove u kojima ćeš sa drugima imati sve što nismo umeli. I napokon, nauči da te neko voli. Osećaj je neverovatan!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box