Rss

MANTIJA BEZ GAĆA

Odgajana sam kao ateista… ne , tata i tatini nikada nisu bili komunjare, kao ni mama i njeni… bar tako govore… nije da nisam imala izbor… baka je verovala, sa njom i mama, ali ni jedna ni druga nisu bile krštene… ja sam se krstila negde oko trinaeste godine, u šestom razredu osnovne i to ne iz nekih verskih pobuda, već pod uticajem društva… tačnije, jedne jedine drugarice čiji je otac bio pop. Čak sam htela i da se upišem na veronauku. Tada nije postojala kao obavezni izborni predmet u školi. Čuj obavezni izborni… Pa to je oksimoron! Pa gde se čovek može učiti veri?! Vera i nauka nikako ne idu jedno uz drugo… ali ajde…

Elem, nekako sam se uvek na te hrišćanske praznike osećala čudno. U svim porodicama sprovodili su se kojekakvi običaji. Slama, kukuruz, pogača, badnjaci, molitve, popovi, liturgije. Lebac, voda, ulje, mas’. Ništa od toga meni nije bilo jasno i svaka mi je veza bila strana. A opet, odrasla sam u crkvenoj porti, ne znajući ništa i ne trudeći se da naučim. Znam da je mama insistirala da postimo na Veliki petak. A što mama, života ti? Ni tada, a vala ni sada, nije mi bilo jasno čemu to. Ako ću da se čistim od eventualnih grehova, to je stvar moje odluke, osećaja, morala, a ne sadržaja iz WC šolje na osnovu kog se može utvrditi da li je odsustvo masti, jaja i mleka uticalo na moje iznenadno pročišćenje.

Ipak, odrastajući, neke me stvari nisu mogle zaobići. Gledala sam ljude pokošene nesrećom kako se okreću veri, crkvi, bogobojažljivosti, da li zbog nekih grehova iz prošlosti ili, što jednostavno u tome nalaze beg od svakodnevnice i surove reale, ili su prosto flipnuli u fanatizmu i otišli u neku potpuno drugu krajnost. Gradske ‘naše devojke’ odlazile su u manastire, tamo su, pojma nemam šta radile, vraćale se ovde iste kakve su i otišle, ako ne i gore. Momci sumnjivog seksualnog opredeljenja su takodje odlazili i, ispunivši praznine i rupe u duši , kao i u telu, vraćali su se punog novčanika i skromno, kako su ih tamo verovatno i naučili, kupovali po pola radnje u kojoj se valja sportska oprema.

Ako mene pitate, sve je to takvo licemerje da se čoveku želudac okrene i pri samoj pomisli na to. Popovi voze nove džipove koje smo im mi platili kad smo davali ‘drage volje’, iživljavaju se nad našom decom nesretnih sudbina, vaspitavaju ih po principu ‘lopata po turu’ i ‘širi noge da ti uteram dobro i isteram zlo’. Oni najveći vernici i ktitori naših crkava su istovremeno i najveće lopovčine, grešnici za sedmi, osmi i deveti krug Danteovog pakla. Daju delić svoje basnoslovne imovine u crkveni posed ne bi li se iskupili za sve nesretne sudbine običnih smrtnika za koje su sami najviše krivi. Onda im predstavnici SPC-a ližu bulje, tucaju se sa njima, i na Uskrs i na ostale praznike i pozivaju i nas da ljubimo ruke velikim pravoslavcima i štekamo im se sve u šesnes’….Ma mrš bre, mrš!

Malo je onih koji zaista veruju, zaista su u tome, stvarno poštuju zapovesti i žive onako kako je zapisano i njima svaka čast… ali toliko mi je pun kufer ovih hipokrita koji su svoje sudbine stvorili gazeći preko ljudi, ne osvrćući se dok god im se šestocifrena brojka smeši sa vrha gomile leševa.Eno ih brate, stoje u redu da se pričeste, ima ih ko kusih pasa. A kad komšiji trebaju pare da sahrani namučenu majku ili kad mesecima živi bez struje, pa gde ste onda stoko bezrepa?! Gde onda nestanu veliki čovekoljupci, sve sami altruisti, sve moj do mojega???

Ma budi brate vernik… budi hrišćanin, budi musliman, budist… budi ateista… budi brate šta hoćeš, i veruj u šta hoćeš… samo jebo te… nemoj biti govno od čoveka… nemoj majke ti, ako ćeš postiti šest meseci godišnje, a ostalih šest srati po svemu oko sebe…nemoj… ‘ Jer, odlazak u crkvu te ne čini hrišćaninom, kao što ni višečasovno sedenje u garaži neće od tebe napraviti automobil…Eto… it’s that simple

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box