Rss

MOJA VELIKA VIRTUELNA LJUBAVI

1Rodiš se…umireš… Zaljubiš se… ne voliš… Zaposliš se…otpušten si… Zavoliš…prestaneš… ne voliš… prezireš… I nikako da shvatiš da je upravo taj trenutak između rođenja i smrti ono što je jedino važno, jedino što se računa… I trudiš se da preživiš dane, premošćavaš, odrađuješ i otaljavaš… kao po kazni… Ni vremena, ni živaca, ni prostora, ni finansija za pravi život nemaš… A kad ćeš početi da živiš? Da udišeš punim plućima i u nervnim završecima i treptaju i izdahu osetiš svaki atom života koji si u sebe udahnuo,jer, tako si ti hteo, jer tako je tebi do toga stalo… ili nije…
Sanjaš o velikim, beskrajnim, bezuslovnim, detinjastim ljubavima. Neke od njih se dese, neke propustimo, neke nas zaobiđu… ali nijedna ne ostavlja ravnodušnost, retko koja ostavlja gorak ukus…ako je bila prava. Uspomene…bar će one ostati… neki ih imaju mnogo,nekom je takvih ljubavi i previše, neki je imaju jednom… Neki u njoj uživaju, na ovaj ili onaj način, neki u njoj pate, jer vole da pate ili zato što nemaju izbora…
A sve su češće one, ne znam ni kako bi ih nazvala… platonske, virtuelne, online, keyboard ljubavi… I, za ne poverovati,one su prave, jake su, možda i jače od fizičke, od one ‘dodirni me-uzmi me-daj mi se’ ljubavi, od privlačnosti koja se ponekad svede na strast… Dešavaju se… svaki dan… svuda oko nas…
Ali kako se ona prišunja… pa to je neverovatno. Kako su tihi njeni koraci, koliko su neprimetni njeni pokreti, kako je bleda njena senka koja otvori vrata,otškrine ih taman toliko da se može uvući u tebe i udobno smestiti među svim onim nevažnim koje si imao…a znam da si ih imao… I sve počinje bezazlenim kuckanjem, komentarom, osmehom… dvoje se osete ili se ne osete…Prvo se skontate, prepoznate se među milionima drugih… onda svi ti drugi postaju nevidljivi za vas… i pratite se, komentarišete, šaljete dvosmislene poruke… i niko to osim vas i ne primeti…kao što ni vi ne primećujete druge… i dolazite tu jedno zbog drugog,kao što i u reali piješ kafu u bašti kafića gazde kog ne podnosiš…samo zbog njega… kao što izlaziš na mesta gde se fura muzika koju prezireš… samo zbog nje… isto tako ćeš komentarisati postove o kojima realno nemaš šta da kažeš, čekaćeš njegov odgovor, lajkovaćeš njene reči… Sve dok se jedno od vas ne odvaži da pošalje poruku u inbox…
I tu počinje čarolija… kao kod svakog upoznavanja… prvo o opštim stvarima, o svetskoj ekonomskoj krizi, rezultatima izbora u Ukrajini, preziranju turske serije koju će ona pljuvati i istovremeno bez izuzetka gledati… onda će priče postati intimnije, njena nervoza postaće njegova boljka, njegovi padovi postaće njena tiha patnja… i svi će se pronaći u tome… oženjeni, udate, slobodni, vezani, oni koji imaju nekoga, oni koji apstiniraju… i svi oni će tu, samo na jedan klik od tebe pronaći svoju istinsku sreću ili ono što im u životu fali… Slatke reči, nežnosti, apstraktne dodire i ljubavi… Strast, sex, donji veš, provokativne fotografije… Samo od statusa zavisi da li će se te veze i ostvariti… Da li ćete i prekratiti muke susretom ili zauvek voditi ljubav po inboxima, chatovima, drustvenim mrežama, igrama…
Da se ne zaboravi… online… svi smo savršeni… na fejsu,il’ smo lepi il’ smo pejzaž… na twitteru,il’ smo mudri il’ smo resavska škola…na igrama, il’ smo duhoviti il’ smo fanatici… O,da… svi smo savršeni… a i dalje sami…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box