Rss

MRTVE DUŠE

Gledala ga je očima punim ljubavi… pogledavši njegove šake setila se i prvog dodira… setila se kako je zavukla ruku u njegov rukav nežno dodirnuvši njegovu kožu… osetila je kako je obuzima jeza,ona prva slatka koju samo jednom sa istom osobom mozes doživeti… setila se i njihove prve zajedničke noći koja je uvek delovala tako nestvarno, tako isprekidano, kao da se nikad nije ni dogodila… ta njihova prva noć, kao kakav nedosanjani san, koga uporno pokušavamo da se setimo do najsitnijih detalja. I taman kad nam kroz sećanje proleti nekakav dogadjaj,scena,izgovorena reč, taman kad pomislimo da vratismo iz zaborava nekakvu sitnicu koja bi nas navela na pravi put razotkrivanja istine…taman tada bi zazvonio telefon, mušica bi prošetala čelom, pobegla bi misao…
Gledala je njegove krupne smedje oči, prepune želje, strasti, poštenja i poštovanja, mržnje i divljenja… setila se kako su se te oči smejale kad bi se ona ljutila, kako su bez suza plakale sa njom… u njima je videla samo jedno… iz njih ju je dozivala istina…te takve oči nisu znale lagati… te takve oči nisu htele lagati…ne ženu koju je voleo… ne jedinu ženu koju je voleo…
Jer on je imao život… imao je svoj život tamo negde, u nekom drugom svetu, u svetu,njoj nedostupnom… znala je ona da tu ne pripada…nije ni želela da bude deo toga sveta, nije ga molila da bude njegov čitav svet, iako je to nevoljno i postala… i bilo joj je lakše da bude kukavica, da podje dalje, da ostavi sve za sobom, jer je teret koji je nosila bio pretežak… kažu da svako nosi svoj krst…a ona je bila previše slaba i za njegov i za svoj… Bolelo je, osećala je bukvalno fizičku bol koja je kao oštar nož parala njene grudi, od vrata naniže… istu takvu bol čula je i u njegovim bolnim uzdasima… želeo je da se mogao ponovo roditi, da je mogao ranije sresti, da je mogao sada slaviti deset-petnaest godina njihove ljubavi, onakve kakvu ranije nije spoznao. A znao je da je morala otići… znao je i da je hteo da se bori, iako bi ta borba bila svesno protiv njene sreće, njene sreće koju je iznad svega želeo… i pustio ju je da ode… iako je sa njom otišao i čitav njegov svet, njegovi snovi,.ma i njegovo telo otišlo je sa njom…
Srela sam je nedavno… bila je sama… posle njega, zauvek je ostala sama… ali bila je srećna, zadovoljna sobom… rekla je da je tu, u toj sobi, zauvek ostavila deo sebe, koji nikada više nije uspela da pronadje, iako je uporno pokušavala skoro histerično kopajući na nekom drugom mestu… ali je istovremeno vratila sreću onima kojima pripada… oca… muža… ljubavnika…
A on… retke su noći u kojima ga ne bude njene reči, šapatom izgovorene… njene poslednje reči koje je uspeo da čuje onda kada ju je poslednji put video… reči koje su zauvek promenile dva života, dva tela u kojima trunu mrtve duše… ‘Oprosti..’

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box