Rss

NEKOME

LetterNisu me naučili da lažem. Barem ne uspešno. Lažem ja, nije da ne lažem, ali svaka je laž ispraćena osmehom i slovima istine ispisanim na čelu ili u očima. Ono što sam naučila i bez da me neko uputi jesu one laži kojima sam sebe odvraćaš od realnosti, boriš se protiv istine lažima, ubeđenjima, pseudoistinama kojima bežiš od sebe. A ta borba koju vodiš sa sobom, protiv sebe, to je ta najteža borba koju, sve i da hoćeš, ne možeš dobiti.
Dugo sam skrivala osećanja. Ne od drugih. Ne, ne od njih. Od sebe same. Htela sam da verujem u suprotno. Želela sam, ne toliko da mi oni veruju i progutaju moje laži, koliko sam bila uporna da ubedim sebe. Da se lažem iz sve snage da mi je dobro, da se osećam sjajno. Da se lažem da te ne volim…
I pošla sam dalje… i kao, super mi je. I kao, sve je na svom mestu, sve je onako kako je trebalo biti. I negde tamo u sebi ja znam da sam u pravu, da je sve mnogo bolje, da sam učinila pravu stvar time što sam nastavila dalje. I moj mozak je racionalan. Prihvatio je sve razloge potpuno razumno, pružajući mi podršku kad god je ponestalo snage. Ali ta borba između njega i boli, tu borbu ne mogu racionalizovati, ne mogu je razumeti, ne mogu je sprečiti, ne mogu je prekinuti.
Ti… Ne pada ti na pamet da odeš. I znaš, mrzim te zbog toga. Mrzim te dovoljno jako i dovoljno dugo za čitav život.
I više ne pišem o ljubavi. Ne pišem jer je nemam. Pišem o tugama jer su mi samo one ostale. Boli me ono mesto u stomaku gde su se budili leptirići svaki put kad bi se pojavio. Možeš li da pretpostaviš koliko je boleo njihov san, koliko teško pada ravnodušnost prema svemu i svima? Aha, zbog toga te mrzim. Mrzi te moj razum više nego što te srce voli.
Zato ću probati da se oprostim od tebe. Onako kako se opraštaju oni koji se vole. Kako se pozdravljaju oni koji se više nikada neće sresti. Zbogom. Ne mogu više. Ne umem da lažem. Oprostiću se od tebe tako što ću ti priznati da te volim. Da te još uvek volim. Ali ću tako zauvek otići. Reći ću ti da te volim samo zato što ne želim da između nas postoje nejasnoće, nedorečenosti. Otišla sam odavno. Ovoga puta nosim sve sa sobom. Tako što ću ti reći da te volim. Možda ćeš pasti u očaj, možda će biti svejedno. Kako god, ovoga puta odlazim i ostavljam ti nas. Kad ti nestane vazduha, onaj dah koji gubiš, to ću biti ja. Volim te. Odlazim. Ne diši. Ne guši se. Vidiš? Osećaš? To sam ja… Ostavljam ti nas. Ja ništa ne gubim. Ne gubim, jer ništa i nemam. Seti se, taj dah, to sam ja.

Previous Post

Next Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box