Rss

ODUZETO DETINJSTVO

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu… Gde su nekad rasle bezbrižne generacije, gde su se živeli bezbrižni životi, provodila se sjajna, ona prava, detinjasta detinjstva.

Sećam se svog detinjstva… Bilo je donekle srećno, bezglavo. Kažem ‘donekle’, jer onda su nam rekli ‘Odrasti!’, dok su se bose noge još želele igrati u pesku… Rekli su nam ‘Mrzi!’ kada su naša srca čeznula za ljubavlju… Rekli su nam i da odustanemo kad je razum žurio napred…

Milion  mi se puta provukla kroz košmare misao o onima koju su rođeni tamo i živeli tamo ili su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Da sam rođena samo par desetina kilometara ka zapadu, gde li bi me život odveo?  Gde bi sada moja deca rasla , gde bih svoje snove sada sanjala za njih i za sebe? Ili… da li bi sada moja deca uopšte negde rasla i da li bih bila tu da sanjam snove i gradim slike iz mašte…?  Da li bi ih ikada imala? Kao što Milica i Lazar nikada nisu imali Dušana i Maru… Alen i Selma nikada nisu dobili Dženana i Esmu… Lara i Stipe nikada nisu zaspali u zagrljaju Josipe i Franje… Isto tako… Moglo je biti… Sreća u nesreći?…Svoje su najlepše godine ostavili tamo-u zemlji, na zemlji, pod zemljom koju su najviše voleli…

Ipak, tada je bilo najlakše živeti u neznanju… jer ti si mali i ne umeš da se boriš, ne umeš pušku da nosiš, život da daš… Ponekad se samo setim majčinih suza i očevog očaja. I onda se setim i da je moglo biti ono što nije bilo i da se moglo izbeći ono što se nije izbegavalo… a kao i u svakoj vezi, put od ljubavi do prezira je kratak, a pravljeni su dugački koraci… Da li su bolesne ambicije uništile živote, srušile svetove, donele tužne sudbine, neodbrojane godine, oteta detinjstva…? Ili je sve što je trebalo biti prvo zauvek ostalo poslednje? Prvi korak, prva reč, prvi poljubac, dodir, prva patnja…-zauvek poslednje…

Danas, iako nisam bolesna , imam samo jednu želju… tražim samo jedno… tražim svoje detinjstvo, tvoje detinjstvo, naše detinjstvo, ono detinjstvo koje živimo sada kroz živote svoje dece… Tražim da oni svoje snove odsanjaju,  svoje greške ponavljaju, da budu srećni zbog ljubavi, da pate zbog ljubavi, umiru zbog ljubavi… Imam samo jednu želju…

 

Previous Post

Comments (2)

  1. Bane

    Svaki put kad pročitam neku od Vaših pričica, ostanem zagledan u prostor ispod teksta, kao dete kad pojede čašicu eurokrema i ne veruje da nema više. Ne dozvolite da ego, koji se rađa iz svesti o tome da Vas čita veliki broj ljudi, i uticaja koji imate na njih, pokvari Vaš divni jedinstveni stil.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box