Rss

OPROŠTAJ

Znam, odlično znam gde sam se zajebala… Jebo te…Znaš ono, zaljubiš se, pa se okreneš njemu, pa odjebeš prijatelje… jer, jebi ga, vreme čuvaš za njega, za minute, sekunde sa njim, a, ono vreme bez njega, provodiš u razmišljanju, premotavanju prethodnog dana, sedmice, meseca, kad ste se poslednji put videli, dodirnuli, milovali, vodili ljubav… I niko nije dovoljno vredan da te pomeri iz te kolotečine, začaranog kruga , iz te savršene iluzije o ljubavi…

Prvo ćeš smišljati izgovore… Kao nije ti dobro, kao došla ti baba, kao nosiš tetki lek… Onda će pozivi tvojih prijatelja postati sve redji, jer , eto, ne možeš uživati u svojoj sreći opterećujući se problemima drugih… I više nijedan poziv nije ‘nako sam te zvao-poziv, svaki se završava obećanjima o zajedničkoj jutarnjoj,’znaš,odavno se nismo ispričali’kafi … obećanjima o zajedničkom izlasku, o obnavljanju ‘dobrih starih dana’… Iako već unapred oboje znate da ta kafa nikad neće biti popijena, da te priče nikad neće biti ispričane… I posle svakog razgovora daljina izmedju vas će rasti, bliskost će postepeno ispariti kao da je nikada nije ni bilo, prijateljica sa kojom si petkom skupljala novac za piće u gradu i koju si od srca sestrom zvala, postaće za tebe potpuni stranac… Ipak, razumljivo je, ni minut svoga vremena ne možeš trošiti na druge… Svaki od njih pripada samo njemu…Delićeš njegove stavove, njegovo mišljenje za tebe će postati aksiom… Volećeš stvari koje si do tada mrzela, preziraćeš sve što mu se na prvu nije dopalo… Promenićeš se draga, iz temelja ćeš se promeniti… Njegovi prijatelji postaće tvoji prijatelji, njihove interne šale postaće deo tvog svakodnevnog rečnika…. Njegovu porodicu poštovaćeš više od svoje, njegovoj sestri ćeš se šlihtati iz sve snage, u nadi da ćeš jednoga dana čuti kako si ti ‘najbolja i najlepša od svih njegovih bivših’… E, kobilo… A da si tada znala ono što sada znaš, pa obula bi cipele na šniranje, kako bi im se mogla iz guzice izvući a da ti se pertle u creva ne upletu… Dignutog nosa i žmureći proći ćeš pored svakoga ko ti je govorio da on nije za tebe, pored onih koji su mu zamerali isto ono što si i ti nekada iskreno prezirala… ali sranje… onda si se zaljubila… okrenula si ledja svakome ko ti je pokušao otvoriti oči, čvrsto stisnute kapke nisi opuštala ni na sekund, svoj povez si ljubomorno čuvala od stvarnosti…

A onda, kad se vrteška zaustavi, kad popuste karike koje te za njega vežu, kada ih pokidaš, kad se oslobodiš… vratićeš se njima…a oni, ako su pravi, ako su iskreni, ako su ‘indeed’, oni će bez osude prihvatiti tvoje suze kao sopstvene i primiće te u svoj zagrljaj kao da nikada odatle nisi ni otišla…Jer,i ti si nekad bila taj isti zagrljaj, i ti si nekad bila zapostavljena, i pored tebe je zaljubljena prolazila dignutog nosa… Jer, jebi ga, kontam da je upravo to ono što vas na kraju ipak još čvršće veže… Oproštaj…

 

Tekst možete pročitati i ovde: http://bubakutak.com/oprostaj/

Previous Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box