Rss

PEPELJUGA IL STARIJA SESTRA

Ne znam, ali ja sam u stanju svašta da uradim da dobro izgledam. Od šminke, do frizure, preko manikira, pedikira, kozmetičara, dermatologa, kratkih suknjica i mrežastih čarapica… Sve zavisi od prilike za koju se spremam. Naravno, dešava se da kroz iscepane farmerice zavijori neka dlaka, tu i tamo, da me mrzi da skinem lak pa izadjem ko kreten sa napola pojedenim noktima, zavežem kosu da se ne vidi da ima dovoljno ulja ko za četiri kila kupus salate… Ne znam, ali ima onih žena koje su apsolutno svaki dan tip-top sređene. Noge, ruke, dupe, sve je izdepilirano, I to uvek, svaki dan, bez izuzetka. Ne razumem jebo te, kako se izdepiliraju ako prethodno nisu pustile one dlačurine da im divljaju oko gaća? Mnogo toga su žene spremne da učine za svoj izgled, mnoge žrtve da podnesu zarad lepote. Neke od tih žrtava nisu nimalo prijatne. Neke od njih i bole i treba ti oporavak, pa bar dan, dva, tri, pet. Solarijumi, depilacije, klinci, palci, pičke materine… ali vidi, sve bih ja to izdržala, sve podnosim. I da sedim sa zamazanom glavom po četiri –pet sati kod frizera, I da mi drndaju po noktima dva-tri sata, I da ostavim onu stvar na traci za depilaciju, sve može… Ali sestro, ima li išta gore od jebenih cipela na štiklu?!
Pre neko veče, podjem sa drušvom na koncert jednog nazovi benda, obučem iscepane farmerice, gore neku majičicu iiiii… cipele na štiklu…Obujem ono govno, natakarim se ko da motku u bulji imam i krenem samouvereno, ko da sam ih nosila dvesta puta do tada. Naravno, sve je bilo u redu dok nisam čula četrn’estu –petn’estu pesmu, prvu koja mi je zazvučala poznato. Krenem ja da djuskam, ma sve pod kontrolom, riba i po, tipu do sebe jedem s glave, vrckam, uvijam se, ma sve u fullu. Sunce li ti poljubim! Kad poče onaj vr’ da sabija nesretne prste, useca mi petu, zgčio se palac, pravo u mozak udara! Gledam onaj narod oko sebe, ribe sve na štiklicama, djipaju, pršti na sve strane. Prodje nekih pola sata, ja i dalje tužna stojim, ne mrdam, ma mog’o mi je Tom Jones zapevati na uvce, nema mrdanja batice, oću d’umrem! Jedna po jedna, počeše one ženetine d’izuvaju cipele, bose skaču, ne pitaju. To, reko’, sa’ćuiI ja d’izujem ove moje, pa kud puklo da puklo. Taman da se oslobodim okova, setim se ja da na nogama imam neki petrolej plavi lak namazan 80-ih godina prošlog veka. A na rukama-crveni, do pola spao. Fantastična bi to bila kombinacija, da sam Jugonostalgičar. ‘Vako, savih onaj palac još više, smanjih nogu na 35, al ne lezi vraže! Počeše se tabani širiti, oticati…Ooooo, ima li gde da se sedne?! Kakvo crno sedenje, nit stolice, nit panja, nit kamena d’odmorim noge. Skontam ja da ću morati na amputaciju ako ‘vako nastavim,te počnem da se izuvam. Ljudi! Ako one cipele nisu napravljene samo zbog olakšanja koje osetiš kad ih izuješ, ubio me bog! Imala sam utisak ko da su mi stopala u tečnom stanju, tako su se noge prosule po onom betonu. Ladan beton, odmor za mozak! Malo po malo, počeh ja opet da djuskam, ovog puta lete nogice, mlatim ja ko da mi je poslednji put. Noge više i ne osećam, samo drmaj mala! Taman kad se ja opustih, taman kad sam upala u ritam nepoznatih mi pesama, popališe svetla po onoj bašti, onaj što su ga ubedili da zna da peva pozdravi raju i zahvali nam se što smo došli da slušamo kako zapomaže, fajront. Ajmo, idemo kući. Evo, evo, samo d’obujem cigle i krećemo! Auuuuhhhh… D’ubacim nogu-ne može! Ja drugu-opet ne može! Ovi urlaju, ‘kreći’, ‘ajmo’, ‘šta sad čekaš?’… Ljudi…kako sam ja ubacila noge u ono, nikako ne bih znala d’objasnim. Osećala sam se ko Pepeljugina starija sestra, samo ja nisam ‘tela princa, nego samo d’idem kući!!! Upropastih sebi veče, klela sam sopstvene noge, sopstvene želje d’izgledam normalno. Dogegah se nekako do auta, opet se izuh, i jedva se dovezoh do kuće s onim ljutim ranama. I rekoh sebi-e ne’š više!
Podučena iskustvom, obećah sebi i svojim nogicama da im ovo više neću prirediti. Vidi, nema tih dugačkih nogu I zategnute guzice koje bi me naterale da opet obujem one bakandže. Družiću se s patuljcima, zabavljaću se sa zaostalima, al neće moje nogice više u ono,jok! A večeras ću d’obujem nove, isto na štiklu, koje će mi opet ostaviti rane na nogama, samo da bi noge bile duže, guzica zategnutija. Ali one od pre neko veče više neću. Tako ću noćas i ove da kunem, ali ko ne reskira i ne dobija. Žuljeve… I umorne noge… I pomodrele prste… I tako… Odoh da privežem prste selotejpom, pa u provod…

Next Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box