Rss

RODITELJSKI IZ LAKTA

Vremena se menjaju. Ideali se menjaju. Očekivanja se menjaju. Idoli se menjaju. Ljudi se menjaju. Sa njima se i deca menjaju…
Bili smo dobra deca. Dobra, u pravom smislu te reči. Poštovali smo ono što nismo imali. Pre svega, poštovali smo tuđe godine, iskustvo, u teoriji i praksi, profesiju, odanost, prijateljstvo, ljubav. Sa druge strane, ljubomorno smo čuvali svoje, kao da je prvo i kao da je poslednje. Malo su se mnogo promenile stvari ovih dana. Malo smo mnogo zastranili. Malo smo se mnogo isključili iz realnosti i počeli da živimo nekakve izmišljotine. Malo smo mnogo malo sebe dali za svet oko sebe, za ono što ostaje, ubeđeni da smo dali sve. Upravo zato što smo sve dali, pogubili smo niti, osećaj za ono što je dobro, u sopstvenom neznanju ugušili smo mozgove rođene dece.
To nevaspitanje! Ta količina bezobrazluka sa kojom se danas srećemo, to nepoštovanje! Tako bi mu staromodno i konzervativno objasnila kako da se vlada, da deset dana ne bi mogao na dupe da sedne. Ta drskost, obest… pa sunce ti poljubim! Odakle hrabrost! Odakle ti bre smelost da se ponašaš kao pećinski čovek, da vređaš autoritet, ne prihvataš kritiku i još se ponosiš svojom jezičinom i drskošću?! Pa kako bih te resetovala sa tri šamara! To su tone i tone nepoštovanja!
A zašto? Zašto? Pa ajmo mame, mame vam ga, izvadite prst iz nosa, guzice iz salona, sklonite telefone sa ušiju! Ajmo tatice, dignite dupe iz fotelje, prste sa daljinskog, ruke iz gaća! Svi smo pametni da seremo o vaspitanju, svi sve znamo, svi smo iskusni do mojega! A kad dođe vreme da se nešto konkretno uradi, da se pročita knjiga, da se provedu dva kvalitetna sata sa rođenim detetom? Evo tebi onda sine kompjuter, surfuj srećo do mile volje, a jbg sad, ako naletiš na neki neadekvatan video, pa se uživiš, pa malo počneš da primenjuješ i u praksi,e onda će tata da te oplavi jer nisi bio dobar dečak, jer nisi bila tatina mila devojčica! A da se ja nekim slučajem pitam, prvo bih mamu i tatu na prevaspitavanje, na lekciju o moralu i roditeljstvu! Pa ne možeš ga gurati pred ekran prvih deset godina, a onda čekati da izraste u normalno čeljade! Pa ne ide to tako sunce vam vaše poljubim! Aman! Debile da gajimo?! Pa jesmo li toliko odjebali sve što ima nekakvu vrednost, da smo izgubili svaki pojam o vremenu u kom živimo ionako bolesne načine?! Ne! Ajde da odvedemo decu u škole i obdaništa i prepustimo vaspitavanje nepoznatim ljudima koje opušteno baš zabole da se oko istog i potrude jer, realno, toliko su nezadovoljni svojim platama da ih baš svrbi oko nosa za našu decu. Ajde da okrivimo druge za naše promašene ciljeve. Ajde da izvučemo guzice od odgovornosti za šljam u kakav nam deca rastu. Ajde da nas malo baš zabole uvo za njihovu budućnost … i za budućnost njihove dece. Ajde da strpamo glave u vreće i zarad svojih sitnih zadovoljstava zatvorimo oči za sve što nas okružuje. Šta je uopšte bitno? Šta je važno za nekoga ko sebe danas naziva roditeljem? Da ima svoj mir? Da što bezbolnije prodje kroz detinjstvo i tinejdžerske dane rodjene dece? Zato im glave čvrsto selotejpom lepimo za televizore, laptopove, tablete, telefone? Pa jebi ga, daj onda da ih ponapijamo, nadrogiramo, daj da prespavamo te kritične trenutke u nekom teškom stondu, bez svesti, bez morala, da nas prosto, najprostije, savršeno zabole za sve osim za hedonizam! Sram nas bilo! Treba nam oduzeti pravo na razmnožavanje, kastrirati, sve povaditi, jer smo sebični, neotesani i nezreli!
Trgni se bre! Miči se! Probudi se vec jednom iz te učmalosti! Otvori oči i pogledaj gde idu! Trgni se i svom snagom zatrpavaj sve stranputice, proširuj makadame, asfaltiraj i usmeravaj. Kako? Rukama, nogama, glavom i guzicom ako treba kad već mozga nemamo!

Previous Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box