Rss

SEĆAM SE PRVOG POLJUPCA…

Uhhhh… Kad se samo setim leptirića… Da mi je da ih osetim još jednom, svet bih dala!!!
Ma znam…svi smo mi nekada jedva čekali petak, ne zbog odmora od posla, ne zbog odlaska negde na vikend, nego zbog običnog izlaska u grad, koji se planira još od utorka… Jer je ponedeljak zauzet prepričavanjima o minulom vikendu. Kad dođe taj petak, kad sat otkuca nekih osam časova uveče i počneš da se spremaš, tuširaš se, trljaš se kao da se pripremaš da izvršiš kakvu hiruršku intervenciju…uhh kakav je to osećaj… Odevna kombinacija smišljena još pre par dana… Bluza pozajmljena od prijateljice ili tvoja stara bluza, iskopana sa dna ormara, jer je drugarica u poslednjem trenutku ispalila… Uske farmerice, cipelice na ne baš visoku štiklu, jer, treba ti stajati celu noć, plesati, zavoditi ga tim istim plesom, pogledima, osmehom… Uđeš u kafić, snimiš njegovo omiljeno mesto prema kom ćeš se, naravno, i pozicionirati… Staneš negde gde ga možeš cele noći gledati, ali to mora biti takvo mesto na kom i on tebe može bez problema primetiti, tako da te može videti od glave do pete, jer, nisi valjda bezveze pre šest dana bila u toj večitoj ženskoj nedoumici – šta obući? I sad će se možda (čitaj ‘sigurno’) neki muški od srca nasmejati, jer, nama je bitno! Kao što je vama bitna žvaka sa kojom ćete prići i smuvati ribu, tako je nama bitno istaći one atribute koji nas čine lepim, a pokušati prikriti nedostatke (svaka čast izuzecima koji ih nemaju… mane mislim).
I tako se ti tu uglaviš, sa pogledom pravo na ‘žrtvu’, uvidevši da si se baš lepo smestila u nadi da ćete oboje uživati u ostatku večeri… I ne daj bože da se ne pojavi u gradu! Eh, pa to je propalo veče, propao ceo vikend, cela sledeća sedmica. Dakle, skoncentrisana na svoj plen, upućuješ značajne poglede, osmehe, a ako imaš sreće, tj. ako mu se isto tako dopadaš, osmesi, pogledi, zbunjeni pokreti, biće uzvraćeni. E onda, posle nekoliko takvih izlazaka, napokon je došao i taj trenutak kad ti on prilazi, osećaš da ti kolena klecaju, vilica podrhtava… Vidi, ovo je sve pod uslovom da baaaaš odlepiš, da se baaaaaš zaljubiš, onako platonski. I evo, prilazi on, napokon se primakao i taj dugo očekivani trenutak. Upoznajete se, mada ti o njemu znaš sve, isto kao i on o tebi. Razgovarate o nekim nebitnim stvarima, vremenu, poslu, mađarskom moru i sranju u Siriji… A oboje znate da jedva čekate da se svetla upale, jedan od onih retkih slučajeva kad ne možeš sačekati fajront, kako bi se on ponudio da te otprati kući.
I krećete, prijateljica ti namiguje, dok joj upućuješ pogled pun sreće i osmeha. Izlazite, i sad bi to trebalo da bude jedna poprilično romatnična scena da nije neke dvojice koji se pičkaraju i zaleću jedan na drugog… Put do kuće u takvim situacijama traje isuviše kratko, isuviše brzo stignete iako se oboje trudite da bukvalno milite po trotoaru. Zaustavljate se ispred tvog stana, ti stojiš na trotoaru, on na korak ispred tebe, na ulici. I dalje ste na nekim besmislenim temama… Sve dok ti na usne ne spusti jedan duuug, nežan, mek i pomalo trapav poljubac,prekinuvši te u pola rečenice kojom si pokušala da mu objasniš sfernu trigonometriju, njenu primenu u astronomiji, političke sisteme u različitim razvijenim i nerazvijenim zemljama ili metodu kojom je tvoja pokojna baka razvijala kore za gibanicu… I taj savršen trenutak, koji prekida svaku misao, zaustavlja vreme, prkosi gravitaciji, vrti te u krug i istovremeno te tresne o zemlju…takav trenutak nikada, ni pre ni kasnije, ne može ostati u senci bilo kakvih događaja, i bilo šta što se desilo ili će se desiti, ne može ni prići tom osećaju o kakvom si sanjala danima unazad… I više ti nije bitno koliko će trajati, samo poželiš da što duže bude ovako snažno i da se sa svakim novim dodirom može ponoviti… I sve ono što će doći kasnije jeste traganje za tim prvim osećajem, izazvanim prvim poljupcem… dodiri, šaputanja, drhtaji, budjenje na istom jastuku… I neka traje koliko traje… I kad je gotovo uvek je gotovo jer je tako trebalo i moralo biti…Ali taj osećaj između… To ti niko ne može oteti, a ti ne dozvoli nikad da tvoja bivša ljubav i pomisao na nju budi u tebi gorčinu…
Pusti da te nosi, da te obara i diže, da te vrti, pomera… kad se samo setim leptirića…. i da mi je da ih bar još jednom osetim…svet bih dala…

Previous Post

Comments (4)

  1. Hoš da te ja tako ljubim? 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box