Rss

TI BUDI TI…

jealouszNekad je stvarno bilo bitno. Dopasti se ljudima, sedeti sa svima, popiti kafu sa prijateljima, sa ‘prijateljima’, sa prijateljima prijatelja, sa ‘prijateljima prijatelja’…

Uletiš u vezu sa nekim, želiš da se svidiš njegovim prijateljima, sestri, bratu, porodici… Želiš da postaneš ortak njegovim ortacima, njegovoj sestri sestra, njegovom ocu mezimica, njegovoj mami rame za plakanje… Bilo je bitno biti duhovit, nasmejan, pozitivan, pun podrške i razumevanja, čak i kad ti nije do toga .

Često sam zbog prijateljica ili dečka sedela sa ljudima koje ne podnosim, a koji mi ništa nisu skrivili, nisu me čak ni popreko pogledali, ali su mi jednostavno antipatični, đipaju mi po živcima ko pojave… stajling, smeh, glas, stav, način razmišljanja, prgavost, nadrkanost, uobraženost, izopačenost… sve su to bili razlozi za neku latentnu netrpeljivost… Između žena i mene to bi obično bio neki prećutni hejt zbog muškarca koga smo obe volele, bile u njega zatreskane ili što ga je jedna osvojila, a druga ne… Osim tog potajnog, tihog prezira prema onima koji su gajili istu mržnju ili su me, blago rečeno, vrlo malo voleli, dešava mi se često da popizdim kad vidim one, večito nasmejane, ‘sasvimasamdobar’ likove, koji danas mogu sedeti sa tobom, ćaskati sa tobom, smejati se sa tobom, pljuvati po nekom trećem sa tobom, a već sutradan sa tim istim trećim, raditi to isto i udariti po tebi na isti način. Prvo, kako ti bre nije jasno, da su prijatelji mojih neprijatelja istovremeno  moji neprijatelji i isto tako, da su neprijatelji mojih neprijatelja moji prijatelji??? Ok, možda je reč ‘neprijatelj’ prejaka , ali, zar takvima ne smatramo ljude koji nam ne žele dobro? Ili ih jednostavno izjeda ljubomora zbog tvog uspeha, poslovnog, ljubavnog, društvenog… što si jebeno bolji od njih na nekom polju, što ti je dečko lepši, što ti je plata viša, što imaš vernije prijatelje…Nemoj mi pričati koliko me ‘voliš’ kad ćeš tu istu priču pričati i onome sa kim ćeš me sutra olajavati na sva usta!

A ne postoji ništa gore nego kad saznaš iz petih usta da ti neko do koga ti je stalo i za koga misliš da ti je pravi prijatelj, ustvari radi iza leđa, da ti pravi one sitne gadosti, sitne pakosti, koje te bole više nego I najteže reči od onih koje ne smatraš bitnima…I onda, nakon par takvih ‘ispala’, zabadanja noževa u leđa, okreneš se , srušiš onaj svoj svet na koji si navikao, na koji su i drugi od tebe navikli, u kom su te jahali, priređivali iznenađenja, neprijatna naravno… To je taj trenutak u kom ćeš staviti tačku na sva velika i mala ‘prijateljstva’, velike i male ‘ljubavi’… prekinućeš kontakte sa licemerima i zadržati samo one koji vrede…I reći će ti da više nisi ista osoba, da si se promenila, uozbiljila, da se više ne zezaš kao pre… Jbg, odrasla si… I nećeš se više ni osvrnuti na taj život koji te činio istim, među njima svima apsolutno neprimetnim… I da… prekinućeš , jer ti prisustvo onih drugih neće prijati… neće ti prijati ako nisi i sam takav, ako nisi i sam od onih koji će stvarati slične mirise u vazduhu, živeti od neuspeha drugih, svoju nesreću ljubiti više nego svoju sreću… a znam da nisi, znam da vrediš više, i znam da ti znaš da svoju sreću možeš naći samo u svome dvorištu … A komšijina krava? Ma koga boli dupe…

 

Next Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please type the characters of this captcha image in the input box

Please type the characters of this captcha image in the input box